Finansijski prihodi

Uvod

Prihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga, a dodaju se i neke druge vrednosti koje povećavaju poslovni rezultat u određenom period. U vreme prodaje ili pri bilansiranju, njihova naplata mora biti realna ili se obavezno vrše korekcije za stepen ugroženosti. Ukupni prihod predstavlja ukupnu vrednost prodatih proizvoda i usluga preduzeća koji su realizovani po prodajnim cenama. - Ukupni poslovni rezultat se dobija kao razlika između ukupnog prihoda i ukupnih stvarnih troškova, odnosno rashoda proizvoda i usluga koji su "učestvovali" u stvaranju ukupnog prihoda.

Pojam prihoda

Polazeći od osnove nastanka i uticaja na imovinu, prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka, finansijskih plasmana islučajnih okolnosti za koja ne postoji obaveza vraćanja. Pri obračunu totalnog rezultata preduzeća, s obzirom na to da postoji potpuna dovršenost poslovnih operacija, između prihoda i naplata i rashoda i isplata postoji vremenska i kvantitativna podudarnost.To je i razlog zbog čega totalni rezultat može biti obračunat kao razlika između naplata i isplata, odnosno što račun uspeha pri obračunu totalnog rezultata predstavlja čist račun novca.Kada se međutim utvrđuje periodični rezultat tada se zbog postojanja nedovršenih poslovnih operacija javlja i kvantitativana i vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata i rashoda i isplata.Prihodi i rashodi se za potrebe obračuna periodičnog rezultata ne mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu.Naplate nastale u jednom obračunskom periodu mogu se, naime odnositi na prihode prošlog tekućeg ili budućih obračunskih perioda.Rashodi, kako je već ranije izloženo, mogu izazvati isplate u tekućem, budućem ili su ih već izazvali u prošlim periodima.To je i razlog što se obračun periodičnog rezultata ne može vršiti međusobnim sučeljavanjem novčanih tokova.Tokovi rentabiliteta, od kojih su prihodi pozitivna veličina a rashodi negativna, su determinante periodičnog rezultata.Ovo ne znači ništa drugo već da je za obračun periodičnog rezultata bitno da li je prihod nastao u datom obračunskom periodu, a irelevantno je da li on u tom periodu naplaćen.

Klasifikacija prihoda

Kriterijumi prema kome može biti izvršena klasifikacija prihoda jednog preduzeća biraju se prema tome koje se informacije o prihodima smatraju značajnim.Uobičajno je da se po redovnosti javljanja prihodi klasifikuju na redovne i vanredne, a potom da se unutar redovnih prihoda izvrši podvajanje na prihode koji nastaju po osnovu obavljanja osnovne delatnosti preduzeća (poslovni prihodi), prihode koji su posledica upravljanja novčanim sredstvima preduzeća (finansijski prihodi) i ostale prihode koji se ne mogu svrstati u dve navedene grupe redovnih prihoda (ostali prihodi).

Finansijski prihodi

Upravljanje finansijskim sredstvima preduzeća dovodi do nastanka finansijskih prihoda kada preduzeće svoja slobodna novčana sredstva plasira u druga preduzeća ili finansijske institucije.

U finansijske prihode ubrajaju se:

·         Kamate

·         Iskorišćeni kasa skonto

·         Pozitivne kursne razlike

·         Prihodi od posedovanja udela u drugim preduzećima

Ovi prihodi, ili povećavaju gotovinu preduzeća, ili pak imaju za posledicu povećanje potraživanja i knjigovodstveno se obuhvataju zaduženjem odgovarajućih računa aktive i odobrenjem raćuna finansijskih prihoda.

Kamata se može definisati na više načina. Neki autori kamatu definišu kao naknadu korišćena finansijskih sredstava ili cenu upotrebe kapitala. Kamata predstavlja dohodak zajmovnog kapitala.

Prihod od kamate se može javiti pri:

·         Davanju finansijskih sredstava na zajam,

·         Preuzimanju hartija od vrednosti pre njihovog dospeća

Kamate se mogu klasifikovati kao:

1.    Ugovorna kamata,

·         Ugovorna zatezna kamata,

·         Ugovorna kazna

2.    Zakonska kamata,

·         Zakonska kazna

·         Zakonska zatezna kamata

Pozitivne kursne razlike predstavljaju takođe finansijski prihod. Da bi nastale pozitivne kursne razlike, preduzeće mora imati potraživanja ili obaveze u valuti I mora doći do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu.

Ako preduzeće poseduje potraživanja u valuti, tj. potraživanja prema inokupcima tada će se pozitivna kursna razlika javiti u slučaju devalvacije domaće valute, jer će za isti iznos valute biti naplaćeni viši iznos u domaćoj valuti. Nasuprot ovome, da bi pri postojanju inoobaveza nastale pozitivne kursne razlike potrebno je da kurs domaće u odnosu na stranu valutu poraste, odnosno da dodje do revalvacije, tako da za izmirenje inoobaveze treba manje domaće valute.

Primer:

Kupcima je zbog neizvršenja obaveze plaćanja u ugovorenom roku zatačunata zatezna kamata u iznosu od 2.000,00.

Redni broj	Broj konta		Opis	Duguje	Potražuje
1.	2020	6625	Kupci Prihodi od zateznih kamata	2.000,00	2.000,00

Posedovanje akcija drugih preduzeća može nam doneti prihod u obliku dividende. Dividenda je deo dobitka deoničarskog društva koje pripada vlasniku deonica. Prihodi se priznaju u obračunskom periodu kada se I obračunaju.

Zaključak

Finansijski prihodi nastaju na osnovu dugoročno plasiranih novčanih srestava i kratkoročno

plasiranih novčanih sredstava a pojavljuju se u obliku:

Finansijski prihodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima - najčešće se ovde evidentira kamata na kredite date povezanin pravnim licima, kada kaţemo povezana pravna lica podrazumevamo da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima učešće u drugom pravnom licu.

Prihodi od kamata - ovde se evidentiraju kamate po datim kreditimana i kamate na osnovu svih potraţivanja iz duţničko poverilačkih odnosa osim gore navedenog, i zatezne kamate.

Pozitivne kursne razlike - ove razlike nastaju po osnovu poslovnih događaja koji se iskazuju u stranim sredstvima plaćanja a knjiženja se sprovode u dinarima RSD tj. domaćoj valuti. Zbog toga ove razlike mogu nastati iz odnosa sa kupcima u inostranstvu a isto tako i sa dobavljačima iz inostranstva; npr ukoliko preduzeća ima devizno potraživanje i kurs strane valute u momentu naplate ovog potraživanja poraste na naš tekući račun pristiže više sredstava u dinarskoj protivrednosti ili npr. ako imamo deviznu obavezu prema dobavljaču iz inostranstva a u momentu plaćanja kurs strane valute padne sa našeg tekućeg računa potrebno je manje sredstava za izmirenje ove obaveze, ove ovakve razlike iskazuju se i knjiže na kontu pozitivne kursne razlike.